očas posla od malih odustajanja do besmisla

Neki dan me posao naneo u deo grada koji do sada nisam videla. Očarana negovanim zelenilom i urbanim uređenjem naselja, hodala sam sa mislima o tome kako li je lepo predavati u školi okruženoj tolikim zelenilom, i još sa nekoliko negovanih unutrašnjih bašta. Bio je divan dan, jedan od prvih zaista toplih, posle duge zime, pa su mlade mame sa bebicama izašle u park oko te škole. Čini mi se, nije tako daleko to vreme kad sam i ja bila mlada mama. A opet, po godinama moje dece, ozbiljan sam kandidat za baku, dakle, jesu bile davno te godine. Ipak, u farmerkama i starkama, hodala sam žustro prema stanici i sledećim obavezama, kuckajući mom drugaru poruku o lepoti kojom sam okružena. Kad začuh razgovor dva starija gospodina, tu nedaleko od mene:  ’Neće to izaći na dobro, biće jako gadno’.

o užurbanosti, umoru i pucanju

Poznajete li nekog ko je stalno u žurbi?  Ništa ne može natane, ali baš ništa, sve je frka, trka i stress. Možda vam je šef takav ? Ili ste, ne daj bože, u emotivnoj vezi sa takvom osobom?

Znate li o kakvim osobama pričam? Onim grozničavim, koje brzo hodaju, brzo pričaju, čak i jedu brzo. Jedino što ne rade brzo – ne umeju brzo da utonu u san, od silne nervoze kojom ispunjavaju svoj život.

oh, taj pubertet!


’Opet ne slušaš šta ti govorim!’ Ovo je rečenica koju izgovaramo svom pubertetliji toliko često, da bi je sasvim slobodno trebalo snimiti  da se ne troši glas na tolika ponavljanja. I svaki put smo sasvim u pravu, jer je zaista i istina da nas ne sluša. Ne, nije nepažljiv, bezobrazan, lenj, rasejan, nehajan. Nije neko grozno biće progutalo biće našeg, do pre par meseci, divnog deteta. To je i dalje to divno stvorenje koje volimo, samo sa drugačijim ponašanjem.  A mi se moramo pomiriti sa tim da će takva njegova ponašanja sledećih nekoliko godina biti naša svakodnevica.

mogući uzroci unutrašnje praznine


Mnogi mi u poslednje vreme pričaju o gotovo nestvarnom osećanju praznine koje ih iznenada zapljusne. Svako ima neku svoju sliku tog trenutka - u vidu ponora koji se otvori između dva koraka, tuposti koja odjednom obhrve ili ogromnog staklenog zvona kojim kao da su poklopljeni. Čini im se da sve vide, a da ih ništa ne dotiče. I niko ne sagledava uzrok.

Sakupljaš li marljivo sopstvene probleme?


Evo me opet na istom! Kraj školske godine, pregršt ocena za popravljanje.

Načičkala sam opet iste probleme. Sve je isto kao prošle godine i još je gore!

Došla je nenašminkana, pa se čini još bleđa nego što jeste zaista. Izgleda iscrpljena i uplašena. Uskoro će biti punoletna, odrastao čovek. Savršen tajming za priču o životnoj spirali.

Koga više voliš? Sebe levu ili sebe desnu?



Podigla je noge na kauč i sela u turski sed. Prekrasna devojka koja je došla da pričamo o problemima u školi.
Rekla mi je uz zgrčeni osmeh: mama me često pita koga više volim, nju ili tatu.

UH!

Pomiriti se i krenuti dalje. KAKO?

Koliko puta je Život pred vas postavio Zid? Toliki Zid da ste osetili kako se sva nemoć ovog sveta sručila na vas? Umete li tada da ostanete zaista pribrani i funkcionalni?

Kako se prihvata da vam dete ima oštećen sluh? Kako se prihvata da vam brak nije ono što ste želeli da bude? Kako se prihvataju gubici?

Kapi za matematiku

Kako je Vedran bez dodatnog rada popravio ocenu iz matematike. Ne, nikako ne mislim na protekciju, poklanjanje ocena i slične ružne i nelegalne akcije, na žalost podosta prisutne u našoj svakodnevici. 

Ovo je priča o tome kako je samo jedna flašica cvetnih esencija pomogla da se razreši problem.

Cvetne esencije namesto zatrpavanja hranom



Jedete li više nego što biste želeli? Jedete li namirnice koje vam ne prijaju? Imate li višak kilograma i manjak životne energije? Je li odluka da OD SUTRA SIGURNO! počinjem dijetu... menjam način ishrane... ne jedem ništa dok ne uđem u najbolje farmerke....deo vaše stvarnosti? 


Znate li da cvetne esencije imaju rešenje za ovaj problem?

Cvetnim esencijama protiv treme


Bliži se prijemni ispit za srednje škole i fakultete i ispitni rok za studente. Pravo je vreme da pričamo o tremi.
Prava količina produktivne treme, takve da nas stimuliše da se ne opustimo, da se priberemo i najbolje moguće odradimo postavljeni zadatak, uvek je dobrodošla.
Nažalost, trema nas mnogo češće ometa da pokažemo svoje kvalitete.

Trema nastaje iz straha da se ne osramotimo, da ne izneverimo nečija očekivanja, da će se o nama otkriti nešto što ne želimo da se sazna, da ćemo pokazati kako nismo savršeni. Ubedimo nekako sebe da ćemo zauvek uništiti život, ukoliko baš na ovom ispitu ne uradimo najbolje što možemo i tolika nas odgovornost preplaši.